Utihnu gitara











Dobri sjeda


Frka baš ko malo dijete


mu se u krilu meškolji


stišće ga i čvrsto ga grli


Boji se djevojčica


da snovi ne odlepršaju.


Sve nešto isprekidano


nemirno diše i uzdiše


kao da jecaje i vrisak stišava


On joj kosu miriše i ljubi


Misli još uvijek miriše na bebu


Ljuljačka se polako njiše i njiše


Njih dvoje se miluju i miluju


I miruju i miruju


On joj nešto šapuće


I spavaju i spavaju


On joj još uvije nešto šapuće


I sanjaju i sanjaju


On prestaje da šapuće


I umiru i umiru


Bože mili ta djeca zamiru


Tišina i tajac


Ptice su utihnul


gledaju u djecu što spiju


Utihnuli i očekuju


Debu da pita


hoće li ta milja


On ih nimalo ne iznenađuje


većme razočarano kaže


Da nije usnula


on bi je garant zvekno


Da savim sam siguran


da je to ona ista gitara


I sada služi na ispomoć


da se njegovo srce ne skrši


Vuče me ko magnet


ja iskačem kroz prozor


Da šalim se


Još nisam zvizno skoro


Iako nije visoko


samo tri metra i kvarat


oprezno se spuštam


izvijam ruke i visim
Još sam elastičan


i još sam u trećoj deceniji


Njena poslijednja godina



Da,visim


Lako se otpustiti


A opet čemu oprez


Život je kratka


mila moja


kak bi rekla filjozofi




Komentariši