Dušom devojčica
tek otkrivena žena
snagu crpi
nojih grudi
rastrzana nemirom
pogleda zaljubljenog
uprtog u daljinu čežnje
što mami i zove
ne želi da povrijedi
sputava se da kaže
poklanjam ti ljubav
ovih par dana
prijateljstvo za uvek
mili moj.
Sebično muški
ne olakšavam
pričam joj o svemu
o vojvotkinji od Albe
meštru Goji
ona se smeje
zna da volim nju
vojvotkinju ljubavi
plaši me impresionizmom
sve je privid
razigrana svetlost
šarenih boja ljubavi.
Kažem mila moja
rođena u srcu
to su samo trikovi
kojom ljubav opstaje
i kad je ubijena
ona se mazi
ona je leptir
nestašna i iskričava
dugi nalik
daruje telo sasvim iskreno
vrelo i uzdrhtalo
devičanskim ljubičicama nalik
nežno mirisavo.
Dete
zarobljeno u telu žene
nju će više boleti
odlazak njen
ili rastanak naš
sve jedno je
suze svoje
radošću naziva
moje veselo srce
bol njena ne razumeje
ne shvata
sin ponoći
božica zore
nikako ne stoji
nesklad u zapisima
svetlost mrak ubija
mrak od svetlosti
svoju ljubav doji.
