Debina individualna dubioza

Deba jednom imao veliku dilemu o mogućnosti uvođenja limarenja u takarenje. Razmišljao i razmišljao ali ipak na kraju odusto. Kaže lim i takarenje ne idu pod ruku. Gdje si vidio u tanježa takarenja.

Žao nam zbog odustajanja jer to Debi u pravilu ne pristoji. Napose u izvjesnim pozicijama.

Takođe nam je uskratio mogućnosti ubacivanja jedne nenadmašne blic filozofije u neke riječnike ili enciklopedije.

Mudrost je bila toliko kompresivna i izvaljana i istucana emocijama i strastima da je sigurno bila dostojna mnogih antologija, jal’ književnosti, jal filozofije, ali u najmanju ruku astronomije.

Ako nije prevazišao Aristotela i Nostradamusa, njegova poetika je sasvim sigurno vjerodostojnija od gluposti Dantea, Getea, Šekspira, Borhesa i drugih ubleha. Dobro ; oni su bili hadumi ili hadumice pa nije teško biti umniji i poetičniji od njih.

Limarenje ima one minimum tri i po najpoželjnije karateristike za takarenje: prešanje, kompresija, valjanje i tucanje. Ima tu još mogućih opcija ali tri i po bi bile sasvim dovoljno.

Poslije višemjesečne nesanice ipak odustao i limarenje prekrižio iz popisa istoznačnica takarenja.

Kaže tandaro , ti tucao, valjo ili prešovao ne mereš ti njoj ni pera odbiti , a kamo l’ je stanjiti.

Naprotiv što joj to više radiš ona jača i raste sve više i više, i ne prestaje dok ne implodira ili eksplodira. Šta ti on zna kako mu to funkcionira. Ona ga smotala i smuntala, često mu je i na obraz iz čista mira zasjela.

Za nevjerovati, za riplija je, kako se ljepotica kao ptica feniks, eksplozijom ili implozijom svejedno je; ponovo rađa i još milija, ljepša, bolja, toplija i slasnija bivstuje, po mozgu rovari i vlada.

Sve nešto konta kako mu ona od rođenja vazada ona mozgovne smicalice pravila. Nije mu jasno kako je njegova glavurda, više neki oveći cocin bubanj, mogla izaći iz onog grmića malog majušnog.

Kasnije , kad mu se glavurda izbalansirala sa onim bez mozgašem, on se ibretio kad onaj dole nešto radi , a mozak mu u isto vrijeme implodira kad onaj eksplodira. To mu nije imalo nikakve logike. Ne te neke implozije i eksplozije, to razumije, nego kako neki tako neki malen stvorić može u kosmičkom smislu remetiti logičke principe. Nelogičnica jedna draga.

Skonto on da mu to ko struje dejstvo dođe. Gdje god te struje strefi svog te potrese. Eto taj naučni princip elektriciteta i prvodnika i gromobrana shvata.

Zato on zabode svoj gromobran u prizemljenje in misli da je siguran. Viđu vraga, njega opet nešto hek posred mozga i sve mu vijuge poremeti. On uporen kakav je bio, stalno sve ponavlja, opet i opet i više od dvadeset puta, obnoć. Ono uvijek isti rezultat:

Ex capito, ex astris ex nihilo riknuta scientia poetica. Što će reći takari lud zbunjenog.

Fizički nikad problema nije imao to smo pročitali. Ali da skonta i shvati pogančerku nikad nije mogo. Ko će je skontat il’ shvatiti od čega je sazdana kad funkcionira na antigalaktičkom principu?!

Nema struje a drma ko tri puta po trista osamdeset volti i sto wati. Ti je valjaš, kompresuješ, tucaš, bubaš, takariš, tandaraš (sada bi Deba nabrojao i objašnjavao njemu 130 znanih sinonima) ali vremena se za to nema pa ga skratismo.

Daj ba Deba skrati daj pouku; kad već o basnama pričaš.

On ni habera, već nastavlja. Ti sve činiš da joj se umiliš a ružica te strujom mlati. Nisam nikad čuo da šećer ima veze sa strujom. Nije baklavica slatka pekmez ko onaj naš slunto.

On se tamo kofrči a ona ga samo tresne i on u bandak. Mora mu se hitna zvati i vještaćko usta na usta davat. Nekad ni to, pa ni sajle dizaličke ne pomažu.

Jes da je blesav ko da mozga nema; ali kako će u bandak pasti kad vidi tu rosnu antigalakticu. Umjesto da se ukruti i počasnu stražu antilogici živahnoj i raspjevanoj, joj mamo mamice, daje i daje, ako treba danima, on svako po sata-sat meita se igra.

I kakvu bi pouku izvoljevali kad se bezmogovni gromobran i antilogičnica i antigalaktica stanu u limarenju naduravat stanu. Dajte je vi ako ste toliko pametni.

Komentariši